BRESKVA (Prunus persica) – SOČNA POSLASTICA I LEK

Ova sočna i aromatična biljka vodi poreklo iz kine. U Kini su breskve uzgajali još pre 4.000 godina i smatrali su ih simbolom dugog života. U evropu je stigla zahvaljujući istraživaču i avanturisti Marku Polu. Danas u svetu postoji oko 2.500 sorti ove voćke, koja pripada porodici ruža. Najviše se jede u sirovom stanju ili se od nje prave i kompot, sokovi, džemovi. Izuzetno je tražena i kao sušena, a zahvaljujući blagotvornim dejstvima ima široku primenu i u narodnoj medicini.

Plod breskve sadrži dosta vode sa malo kalorija, tako da je pogodan kao diuretik i za čišćenje organizma. Bogata je vitaminom A, vitaminom C, dok nešto manje ima vitamina E i K. Takođe je izvor vitamina grupe B: tiamina, riboflavina, vitamina B6, nijacina, folata i pantotenske kiseline.
Što se tiče minerala, veoma je značajan izvor kalijuma, tako da oko 4-5 breskvi mogu da zadovolje dnevne potrebe tela za ovim mineralom. Breskve sadrže i određenu količinu magnezijuma, fosfora, cinka, bakra, mangana, gvožđa i kalcijuma.

Veoma je važno naglasiti da je odnos kalijuma i natrijuma sedam naspram jedan, zbog čega su ove aromatične i sočne voćke korisne onima koji imaju problema s oticanjem. Dobre su i protiv malokrvnosti, za crevna oboljenja, smanjenje žučne kese. Sok od breskve preporucuje se onima sa srčanom aritmijom, smanjenim lucenjem želudacne kiseline, osetljivim nervnim sistemom, kao i za cišcenje organizma. Breskve i njihov sok ne preporucuju se dijabetičarima i alergičnim osobama.. Breskva se koristi u ishrani, kozmetici i industriji. U ishrani je pogodna kod probavnih poremećaja, a ima laksativno i diuretsko delovanje. Dobra je za smirenje živaca i uopste za rad probavnih organa.

Naučna istraživanja pokazuju da ova magična voćka može da poveća plodnost kod muškaraca, umanji krvni pritisak, spreči kako pojavu tako i dalje napredovanje raka. Zahvaljujući vitaminu B2, korisna je za očuvanje dobrog vida, mekane i elastične kože i uopšte mladalačkog izgleda. Breskva se naročito preporučuje i deci u razvoju jer je vitamin B2 odgovoran za pravilan rast i razvoj.

Takođe, breskva veoma povoljno deluje kod sledećih zdravstvenih problema: akne, anemija, astma, bolesti žuči, bolesti zuba i usne šupljine,bolesti srca i krvnih sudova, bronhitis, gojaznost, gubitak pamćenja, depresija, ekcem, mučnina i povraćanje, neplodnost, nervoza.

Biljka je lekovita u celosti, pri čemu se cvet breskve bere od momenta cvetanja do maja, a plod od početka juna do septembra.

U vrelim letnjim danima vas može rashladiti i osvežiti. Sirova, kao sok, ili vočna salata a možete je izmiksati u blenderu sa jogurtom I dobiti osvežavajuć i zdrav napitak.

Breskva u 100 grama sadrži:
Kalorija 39 (163.8 kJ)
Ukupno masti 0.3g
Zasićene masti 0.1g
Holesterol 0mg
Natrijum 0mg
Uljenihidrati 9.9g
Dijetalna vlakna 1.5g
Šećeri 8.4g
Proteini 0.9g
Kalcijum 6mg
Kalijum 190mg

Na sobnoj temperaturi breskve mogu da se održe 3-4 dana ili koji dan duže ako se čuvaju u frižideru.

UKRATKO O UZGOJU BRESKVE

Pri odabiru sadnice breskve u rasadniku izaberite onu koja je stara oko godinu dana. Sadnica koje je starija od dvije godine teže se privikava na novu sredinu i zato ih treba izbegavati pri kupovini. Vaša mala breskva trebala bi izgledati zdravo, bez znakova bolesti poput smeđeg ili žutog lišća, rupa ili crnih točaka po lišću, usporenog rasta ili oštećenog korena. Breskva za razliku od drugog voća zahteva da određeno razdoblje provede pod mrazom. Breskva je samooprašujuća, tako da možete posaditi samo jedno drvo i ono će rađati plodove, a najbolje ju je posaditi dok miruje, zimi ili u veoma rano proljeće.

Post Author: Saveti Prirode

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *