U jednoj školi, negde u svetu, učenici su učili o sedam svetskih čuda. Na kraju časa, profesor je ispitivao učenike da nabroje šta sve može da spada u listu svetskih čuda. Iako je bilo malo neslaganja, sledeća svetska čuda su dobila najviše glasova:
1. Velike Egipatske piramide
2. Tadž Mahal u Indiji
3. Veliki Kanjon u Arizoni
4. Panamski kanal
5. Zgrada Empajer Stejt
6. Bazilika Svetog Petra
7. Kineski zid
Dok je prebrojavao glasove, profesor je primetio jednu devojku koja još nije predala svoj papir sa spiskom. I upitao devojku da li ima problema sa sastavljanjem spiska.
Devojka je tiho odgovorila: “ Da, malo… Ne mogu baš da se odlučim jer ima puno svetskih čuda“.
Profesor: “ Pa reci nam šta si napisala, možda možemo da ti pomognemo“.
Devojka je zastala, oklevajući, a onda pročitala:
“ Ja mislim da su sedam svetskih čuda:
1. Dodirnuti
2. Okusiti
3. Videti
4. Čuti
5. Osetiti
6. Smejati se
7. i Voleti“.
Učionica je postala tako tiha, da se mogla čuti igla kako pada…
Možda će ova priča da bude blagi podsetnih svima nama, da stvari koje nam se čine jednostavne i obične, često su čuda – i ne moramo zbog njih nikuda putovati da bismo ih doživeli.
