Njegova uloga je zaista ključna, što najbolje pokazuje to da snabdeva kiseonikom vitalne organe, mozak, srce i jetru. A koliko će kiseonika dospeti u tkiva i vitalne organe zavisi od njegovog prisustva i iskoristljivosti u organizmu. Bez gvožđa ne može da se sintetiše hemoglobin koji ulazi u sastav crvenih krvnih zrnaca koja prenose kiseonik od pluća do tkiva. Zapravo, u našem organizmu je čak 60 odsto gvožđa u obliku hemoglobina. Druga važna uloga gvožđa je stvaranje mioglobina, bitnog pigmenta mišića, koji je važan jer transportuje kiseonik do mišića, obezbeđujući energiju koju trošimo za vreme fizičke aktivnosti.
Gvožđe stvara citohrome, ćelijske enzime koji su važni jer daju energiju telu, obezbeđujući procese ćelijskog disanja. Istovremeno, gvožđe podstiče rast, otpornost na bolesti, sprečava nastanak zamora, održava koncentraciju i daje mentalnu svežinu i budnost. Osim toga, ulazi i u sastav enzimskih sistema koji u jetri razgrađuju lekove i toksine, učestvuje u sintezi enzima za proizvodnju neurotransmitera, hormonima sličnih supstanci, a i sintetiše određene hormone štitne žlezde.
Deficit dovodi do nastanka mikrocitne ili hipohromne anemije koju karakteriše smanjena količina hemoglobina i veličina eritrocita, odnosno crvenih krvnih zrnaca. Od simptoma prate je ubrzani rad srca i bledilo, a kod težih oblika i promena na noktima koji postaju krti i lomljivi. Na uglovima usana javljaju se ranice i žvale, jezik postaje bolan, a gubi se i osećaj za ukus.
Procenjuje se da između 50 i 70 odsto mladih zdravih žena ima neki deficit gvožđa. Obilna menstrualna krvarenja često su uzrok ovog deficita, kao i trudnoća. Ženama u drugom stanju treba dvostruko više gvožđa nego drugim. Ako ne uzimaju suplemente gvožđa, više od 60 odsto trudnica dobija anemiju u drugoj polovini trudnoće.
Smatra se da između šest i 10 odsto dece ima simptome deficita gvožđa, koji se ponekad ispoljavaju umorom, gubitkom koncentracije, pažnje i koordinacijskih sposobnosti prilikom učenja. Rast tokom detinjstva i adolescencije iziskuje povećane potrebe za ovim mineralom, ali ako izostane odgovarajuća ishrana ispoljiće se njegov nedostatak. U tom smislu biljna hrana ima lošu iskoristljivost jer je reč o neorganskom gvožđu, za razliku od gvožđa životinjskog porekla kojeg posebno ima u mesu i jajima. Ukoliko se konzumira biljna hrana treba birati onu koja sadrži i vitamin C, jer on pomaže u apsorpciji neorganskog gvožđa. Primera radi, uz jednostavan obrok kao što je kukuruz, pirinač ili pasulj treba uzeti 50 miligrama suplementa vitamina C i znatno će biti povećana apsorpcija neorganskog gvožđa. Apsorpciju smanjuju i velike količine kafe, čaja ili mleka uz obrok, a povećava je voćni sok.
Može li organizam da poseduje previše gvožđa? – Iako je to dosta retka pojava, može. Reč je o hemohromatozi, odnosno preteranoj akumulaciji gvožđa koja može biti naslednog karaktera, ili nastala predoziranjem usled transfuzije krvi.
Nasledna hemohromatoza predstavlja genetski poremećaj u kojem dolazi do mutacije gena HFE. Da bi se bolest klinički razvila gen mora da se nasledi od oba roditelja. U okolnostima kada se to dogodi organizam apsorbuje previše gvožđa iz hrane, čak 30 odsto. Zdrava osoba u organizmu ima tri do četiri grama gvožđa, dok kod hemohromatoze iznosi od 20 do 40 grama, odnosno uvećano je i do deset puta.
Višak Gvožđa se taloži u određenim organima kao što su jetra, srce, pankreas, koža. Da se nešto u organizmu dešava signaliziraju određeni simptomi kao što su povraćanje, letargija, nizak krvni pritisak. Kod teških trovanja gvožđem može doći i do edema pluća, hipertermije, stanja šoka, oštećenja centralnog nervnog sistema, smrti. Neki ljudi sa naslednom hemohromatozom nikada nemaju simptome i ne dolazi do razvoja kliničkih manifestacija bolesti. Kada se znaci i simptomi jave obično su nespecifični i počinju sa bolovima u zglobovima, umorom i malaksalošću, gubitkom polnog nagona, odnosno libida ili impotencijom, gubitkom menstruacije, bolom u gornjem desnom delu trbuha zbog uvećanja jetre. Kako ona predstavlja najveći rezervoar gvožđa, dolazi do hronične upale i oštećenja tkiva, odnosno ciroze, što povećava rizik od nastanka karcinoma. Hemohromatoza srca dovodi do poremećaja srčanog ritma, bolova u grudima i srčane insuficijencije. Usled taloženja gvožđa u pankreasu, kod oko tri četvrtine bolesnika dolazi do dijabetes melitusa koji pokazuje rezistenciju na insulin. Zbog taloženja u koži javlja se njena tamnosiva prebojenost, jače izražena na otkrivenim delovima tela kao što su lice, vrat, ekstremiteti. Prebojenost se javlja i u regijama ožiljaka, kao i genitalnoj i analnoj. Kod nekih pacijenata javlja se i artropatija, oboljenje zglobova koje počinje na sitnim zglobovima šake a s vremenom se prenosi i na druge. Ako je gvožđa previše u prednjem režnju hipofize dolazi do smanjenja lučenja gonadotropina, što se manifestuje atrofijom testisa i gubitkom libida.
U kojim namirnicama se nalazi gvožđe?
Gvožđe se relativno teško usvaja, pa je neophodno unositi ga u dovoljnim količinama. Dobri izvori gvožđa su: crveno meso, džigerica, žitarice, riba (skuša, sardine), jaja, pasulj, integralni ili crni hleb, lisnato zeleno povrće, suve kajsije, suve šljive. Kupinovo vino, borovnice, kopriva (kapi), cvekla, spanać, kakao utiču na povećanje nivoa gvožđa. Kopriva sadrži gvožđe, bakar i vitamin C, ali i mangan koji stimuliše oslobađanje gvožđa iz depoa.
Vitamin C pomaže usvajanje gvožđa u organizam, a da bi se gvožđe iz hrane bolje apsorbovalo, korisno je uz obroke uzimati namirnice bogate C vitaminom (salate od paprike, paradajza, sok od pomorandže, limuna).
Crni i zeleni čaj sadrže supstance koje smanjuju apsorpciju gvožđa, pa ih treba uzimati samo između obroka, a ne i neposredno pre ili posle obroka.
Koje su preporučene dnevne doze?
Individualne potrebe za gvožđem veoma variraju i zavise od uzrasta, pola, rezervi gvožđa u organizmu. Smatra se da su dnevne potrebe za gvožđem od 8-10mg dnevno kod odraslih, a kod dece u razvoju i žena u reproduktivnom periodu 10-15mg. Trudnice imaju povećane potrebe za gvožđem. Terapijske doze za lečenje anemije su znatno veće, 100mg i više.
Gvožđe se nalazi u hemoglobinu, mioglobinu, nekim enzimima. Čuva se u organizmu u malim količinama u jetri. Vitamin C pomaže usvajanje gvožđa u organizam, pa da bi se gvožđe iz hrane bolje apsorbovalo, korisno je uz obroke uzimati namirnice bogate C vitaminom (salate od paprike, paradajza, sok od pomorandže, limuna). Gvožđe se bolje usvaja iz namirnica životinjskog porekla, nego iz namirnica biljnog porekla, pa se savetuje i upotreba namirnica bogatih vitaminom C.
Smatra se da zdrave odrasle osobe usvoje samo 10-15% gvožđa iz hrane, usvajanje gvožđa se povećava u trudnoći i dojenju.
Gvožđe iz namirnica životinjskog porekla se usvaja 15-35%, dok se iz namirnica biljnog porekla usvaja 2-20% (C vitamin povećava apsorpciju gvožđa). Tanini, polifenoli, fitati (iz namirnica biljnog porekla) i kalcijum smanjuju usvajanje gvožđa.
Usvajanje gvožđa se povećava i kada su zalihe gvožđa u organizmu male, a kada su zalihe visoke, usvajanje se smanjuje da bi se izbegli toksični efekti povećanog nivoa gvožđa.
Gvožđe u preparatima se javlja u dva oblika: fero i feri. Fero oblik se bolje usvaja, a koristi se kao: fero-fumarat, fero-sulfat, fero-glukonat. Kada se gvožđe uzima na prazan stomak često izaziva mučninu, a u većim dozama i zatvor. Sa povećanjem doze smanjuje se procenat gvožđa koji se usvoji, zato je bolje uzimati podeljeno u nekoliko doza tokom dana.
Neki komercijalni preparati sadrže kombinacije gvožđa, vitamina C, vitamina B12 i folne kiseline, jer su poslednje dve komponente potrebne za stvaranje eritrocita (crvenih krvnih zrnaca).
Prekomeran unos:
Preparati gvožđa kod nekih osoba izazivaju bolove u stomaku, mučninu, povraćanje, dijareju i opstipaciju (zatvor). Neželjena dejstva u digestivnog traktu mogu se smanjiti ako se na početku terapije uzimaju manje količine gvožđa. Lečenje sa smanjenom dozom gvožđa ne prekida se još najmanje 3 do 6 meseci od uspostavljanja uobičajenih vrednosti hemoglobina. Razlog za to leži u činjenici da je potrebno popuniti, odnosno zasititi rezerve gvožđa u organizmu, a doza gvožđa se smanjuje da ne bi došlo do nepotrebnog nagomilavanja. U većini slučajeva potrebno je oko šest nedelja da se nadoknade iscrpljene zalihe gvožđa. Smatra se da je prvi mesec lečenja najvažniji, jer je apsorpcija gvožđa tada najbolja. Procenjuje se da je porast vrednosti hemoglobina za 1g nedeljno dobar odgovor na terapiju gvožđjem, počevši od četvtog dana lečenja.
Kod nekih preosetljivih osoba preporučuje se uzimanje leka sa hranom ili posle jela. Prekomeran unos može da izazove ozbiljne poremećaje organizma. Simptomi su bolovi u stomaku, mučnina, povraćanje, dehidracija i sniženje krvnog pritiska.
Istovremena primena tetraciklinskih antibiotika i gvožđa može da, zbog klinički značajne interakcije, smanji terapijsku koncentaciju antibiotika. Zato se preporučuje uzimanje gvožđa najmanje dva sata pre ili posle primene tetraciklinskih antibiotika.
Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati gvožđe?
Kalcijum sprečava usvajanje gvožđa. Preparati kalcijuma uzeti sa hranom smanjuju apsorpciju gvožđa iz hrane, zato je najbolje uzimati ih uveče pre spavanja. Vitamin C poboljšava usvajanje gvožđa iz biljnih izvora, pa je poželjno uzimati ga sa njim. Cink i gvožđe smanjuju jedan drugom apsorpciju kada se primenjuju istovremeno. Kada se uzimaju sa hranom, joni cinka i gvožđa ne pokazuju kompeticiju za usvajanje.
Gvožđe smanjuje apsorpciju nekih lekova, pa ga treba uzimati u vremenskom razmaku od bar 2 sata od sledećih lekova: tetraciklini, hinolonski antibiotici, levotiroksin, levodopa, metildopa, bifosfonati.
