KOSMAJ Kosmaj je planina najbliža Beogradu (Avali nedostaje par metara visine za taj status), i visok je 626 metara. Vrh je sačinjen od tri zaobljena kraka i kada se po čistom danu sa onog najsevernijeg baci pogled ka Beogradu mogu se videti prvi soliteri na Banjici. Na manje od sat vremena vožnje kolima od Beograda predstavlja mesto koje ljudi često biraju za dnevne izlete. Kosmaj je uglavnom prekriven bukovom i hrastovom šumom, ponegde četinarima. Na padini Kosmaja koja se spušta ka Sopotu, kroz šumu postoje jasno ugažene staze koje su prohodne i bez problema se mogu koristiti za šetnje. Takođe, duž puta koji vodi ka vrhu, na nekoliko mesta postavljena su odmarališta sa drvenim klupama i stolovima a na dva mesta napravljena su i mala igrališta za decu sa ljuljaškama, klackalicama i ostalim spravama. Kosmaj je ime dobio od keltske reči ‘kos’ (šuma) i praindoevropske reči ‘maj’ (planina). Stari Rimljani su ga prekrstili i prilagodili svojoj mitologiji te je ova planina dobila oblik ‘casa Maiac’ – stanište boginje Maje. U rimskoj epohi, Kosmaj je bio značajno rudarsko središte. Istorija kaže da su Kosmajci bili izuzetno vešti i hrabri ratnici. Učestvovali su u Kosovskoj bici 1389. godine, a predanja govore da je Stojan Popović na Kosovo poveo 400 ratnika, a vojvoda Duča 80 konjanika. Prema legendi, pod Kosmajem se rodio i veliki srpski junak Ivan Kosančić. Kosmajci su u 18. veku u tursko-austrijskim ratovima bili na strani Austrije. Prva ustanička puška protiv Turaka začula se u Drlupi 1804. godine kada je ranjen zloglasni dahija Aganlija. Karađorđe je u tom kraju sa ustanicima popalio turske hanove u Sibnici, Drlupi, Rogači i Dučini. Bili su verni saborci knezu Milošu Obrenoviću u Drugom srpskom ustanku. Učestvovali su u srpsko-turskom ratu 1876-1878. godine i balkanskim ratovima 1912. i 1913 godine. U Prvom svetskom ratu Kosmajci su imali značajnog udela u bitkama na Ceru i Kolubari 1914. godine. U Drugom svetskom ratu na području Kosmaja delovao je čuveni Kosmajsko-posavski partizanski odred. Na ovom prostoru nekada je postojalo sedam manastira, od kojih su, nažalost, ostala samo tri – Tresije, Pavlovac i Sveta Petka, a u obližnjem selu Stojniku mogu se obići i ostaci starog rimskog grada. Manastir Tresije smešten je na severozapadnom obronku planine, u pravcu Sopota. Podignut je za vreme despota Stefana Lazarevića, početkom 15. veka. Sredinom 16. veka Turci popisivači zabeležili su da je baš ovaj manastir imao najbrojnije bratstvo u Beogradskom pašaluku. Kao i mnoge druge naše lavre, i ova je rušena nekoliko puta da bi njena obnova počela pred Drugi svetski rat. Kosmaj je od 2005. pretvoren u prirodno dobro, u kategoriji značajnih prirodnih dobara zbog živopisnih pejzaža i gustih šuma. Na planini, prema podacima Ekološkog društva „Kosmaj“ iz Sopota, postoji 95 izvora, 551 vrsta biljaka i čak 300 vrsta gljiva. Zbog toga se već godinama na njoj krajem septembra organizuje izložba gljiva – u obližnjem selu Koraćici ili u dečjem letovalištu u blizini manastira. Još je despot Stefan Lazarević, pesnik i vitez Reda zmaja, obožavao da lovi na ovoj planini pa bi sa svitom iz Beograda do Kosmaja došao na konju, uživajući u prirodi i lovu na divlje svinje i lisice. Tako je 1427. despot seo ispod drveta u jednom lovu i umro. Na tom mestu i danas stoji spomenik, ali, nažalost, za njega malo ko zna. Na Kosmaju su od 15. veka podignute mnoge crkve i manastiri s konačištima, gde je putnik mogao da se odmori, napoji konje, a i glavni trgovački put od Dubrovnika do Beograda vodio je preko Kosmaja. U selu Babe je Rimljanin Babenije (po kome je selo i dobilo ime) eksploatisao rude olova, cinka, srebra i ostavio iza sebe mnogobrojna rudarska okna i izgrađen vodovod. Selo Babe, u podnožju Kosmaja, danas je najpoznatija turistička oaza nadomak prestonice zahvaljujući istoimenom hotelskom kompleksu. Odmor na nadmorskoj visini od 628 metara idealno je rešenje za one koji žele da bar nakratko pobegnu od grada i svakodnevnih obaveza. Kraj je poznat i kao raj za lovce, ali i pecaroše, koji sreću mogu da okušaju u jezeru pored hotela. Ono što najviše fascinira jeste planina bogata raznovrsnom florom i čist vazduh. Nad Babama se formira ruža vetrova jer se tu spajaju vazdušne struje sa Karpata i Mediterana i stvaraju povoljnu klimu koju imaju sve vazdušne banje. Posle odmora, može se nastaviti ka Selters banji u Mladenovcu, koja je smeštena u velikom parku od 18 hektara četinarske šume, na 136 metara nadmorske visine, čija voda je počela da se koristi za lečenje još davne 1893. godine. Na samom vrhu, nalazi se hotel koji već neko vreme ne radi kao i fudbalski teren koji je u vlasništvu hotela pa se ni on ne može koristiti. Ali, odmah preko puta terena nalazi se travnjak koji se često koristi za odboju, mali fudbal i ostale sportove na travi. Na vrhu, nalazi se i bazen koji većina mlađih narastaja nikada nije videla napunjenog, a oni malo stariji kažu da je upriličeno da bazen bude napunjen i u funkciji jednom, kada je drug Tito bio u poseti ovoj planini… Od fudbalskog terena, skrenete desno (ukoliko idete iz pravca Sopota), parkirajte kola negde i ispešačite do spomenika. Naravno, ukoliko vas baš mrzi da šetate, možete produžiti kolima i do druge strane spomenika (tako što ćete produžiti desno), i na taj način stićićete kolima skoro do samog spomenika. Naravno, preporuka je prva varijanta. Šetnja do spomenika zaista zna da bude lepa. Pogotovo u jesen. Bitno je naglasiti da staze, putevi i prilaz spomeniku nemaju osvetljenje pa je potrebno posetu isplanirati u toku dana. Što se hrane tiče, na samom vrhu Kosmaja možete naći samo jedan restoran, „Piknik“ (posle fudbalskog terena skrenete levo, ili skrenete desno, napravite krug oko spomenika i opet ćete doći do tačke koja vam treba). „Piknik“ ima lep pogled na padinu koja se spusta ka Mladenovcu (ukoliko izaberete mesto pored prozora). U podnožiju se nalazi nadaleko poznata pečenjara „Kod Tome i Nade“ sa ogromnim dvorištem koje je pretvoreno u baštu restorana. Iz pravca Sopota, sa leve strane, 200 metara pošto se isključite na put za Kosmaj. Pored ova dva, još jedan lepo uređen restoran, sa velikom baštom i raznovrsnim menijem se nalazi kada se sa vrha Kosmaja krene ka Mladenovcu (na oko 1,5-2km od vrha, sa desne strane). Restoran ne radi u toku zime. Napomena: Ne pokušavajte da „osvojite“ južni vrh Kosmaja (desno od spomenika iz pravca Sopota), njega je odavno osvojila vojska… Ipak, dovoljno je da se popnete do spomenika, do koga možete doći kolima. Preporučujemo da se parkirate u podnožju i uređenim stazama prošetate do vrha.
