LOVCI NA SREĆU

Jednoga dana videše dečaci nekog starca kako ide ulicom sa velikom korpom na ramenu, prepunom blistavih zvezda. Laganim zamahom ruke on bi s vremena na vreme zagrabio iz korpe i zavitlao kao da seje. Tada bi mnogo prekrasnih zvezdica zalepršalo oko njega kao jato varnica.

– Šta to radite? – upitaše dečaci goreći od znatiželje.

– Sejem sreću! – odgovori čovek i mirno nastavi svoj posao dok su mu se među prstima caklili prekrasni dragulji iz kojih su dečaci gledali tople dugine boje. Osvojeni tom lepotom mališani smesta pojuriše da uhvate sreću, ali uzalud.

I oni najbrži i najokretniji ostajali bi praznih ruku.

– Uzalud je to šta radite – osvrnuo se tajanstveno starac. Tako je nikada nećete uloviti.

– Zašto? – upitaše začuđeno dečaci.

Nasmešivši se, starac im odgovori:

– Tek kad naučite sejati radost i lepotu oko sebe, bićete pozvani na žetvu.

Post Author: Saveti Prirode

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *