1. Slušajte mudrost svog srca, koje se ispoljava putem signala ugodnosti i neugodnosti. Kad birate određeno ponašanje, pitajte svoje telo „kako se osećaš povodom ovoga?“, ako vaše telo pošalje znak fizičkog ili emotivnog stresa, budite pažljivi. Ako vaše telo šalje znak odobravanja i udobnosti, onda nastavite.
2. Živite u sadašnjosti, jer je to jedini trenutak koji imate. Obratite pažnju na ono što je ovde i sada. Prihvatite u potpunosti ono što dolazi, kako biste mogli da ga procenite, nešto naučite, a zatim nastavite dalje. Sadašnjost je takva kakva treba da bude. Ona odražava večite zakone prirode koji su vam nametnuli upravo ovu misao, upravo ovu fizičku reakciju. Taj momenat je ovakav kakav jeste zato stoji univerzum takav kakav jeste. Nemojte da se borite protiv večitog toka stvari; umesto toga, budite jedno sa njim.
3. Nađite vremena da budete tihi, da meditirate, da smirite unutrašnji dijalog. U trenucima tišine, shvatite da prepoznajete svoj izvor čiste svesnosti. Obratite pažnju na unutrašnji život tako da vas vodi intuicija, a ne spoljašnje interpretacije o onom što je dobro i što nije dobro za vas.
4. Napustite svoju potrebu za spoljašnjim dokazima. Vi sami ste sudija za ono što je dobro za vas, i vaš cilj je da otkrijete beskonačnu korist u sebi, bez obzira šta drugi misle. Velika sloboda leži u ostvarenju ovoga.
5. Kad primetite da reagujete besno ili se suprotstavljate bilo kojoj osobi ili prilici, shvatite da se borite sami sa sobom. Izražavanje otpora je odbrambeni mehanizam nastao usled starih rana. Kada se oslobodite tog besa, izlečićete sebe i uključićete se u tok univerzuma.
6. Znajte da svet „tamo negde“ reflektuje stvarnost „ovde“. Ljudi na koje suviše burno reagujete, bez obzira da li s ljubavlju ili mržnjom, su projekcije vašeg unutrašnjeg sveta. Ono što najviše mrzite je ono što najviše poričete u sebi. Ono što najviše volite je ono za čime najviše čeznete. Upotrebite ogledalo odnosa da biste upravljali svojim razvitkom. Cilj je potpuna samospoznaja. Kad to dostignete, ono što najviše volite automatski će biti tu, ono što vam je najmrskije će nestati.
7. Otklonite breme presuđivanja – osećaćete se mnogo lakše. Presuda određuje kao dobre ili loše situacije koje jednostavno jesu. Sve se može razumeti i oprostiti ali kad presudite, vi odbacujete razumevanje i prekidate proces učenja da volite. Osuđujući druge, vi reflektujete nedostatak sposobnosti da sami sebe prihvatite. Zapamtite da svaka osoba kojoj oprostite doprinosi ljubavi koju gajite prema sebi.
8. Ne zagađujte svoje telo otrovima bilo putem hrane, pića ili negativnih emocija. Vaše telo je više nego sredstvo za održavanje života. Ono je vozilo koje će vas nositi na putu vašega života. Zdravlje svake ćelije direktno doprinosi da se dobro osećate, zato što je svaka ćelija tačka svesnosti koja sadrži polje svesnosti da ste to vi.
9. Zamenite strahom motivisano ponašanje sa ljubavlju motivisanim ponašanjem. Strah je proizvod memorije koja boravi u prošlosti. Sećajući se onoga što nas je pogodilo pre, mi usmeravamo našu energiju da bismo bili sigurni da se stara patnja neće ponoviti. Ali pokušavajući da prošlost nametnemo sadašnjosti nikad nećemo odagnati strah od toga da budemo povređeni. To se dešava samo kada nađete sigurnost sopstvenog bića, a to je ljubav. Motivisani istinom, koja je u vama, možete se suočiti sa bilo kojim strahom, zato što vaša unutrašnja snaga ne preza od straha. Razumite da je fizički svet samo ogledalo dublje inteligencije. Inteligencija je nevidljivi organizator materije i energije, i kako deo te inteligencije obitava u vama, vi sudelujete u organizirajućoj snazi kosmosa. Zato što ste neodvojivo povezani sa svim, ne možete sebi da dopustite da zagadite vazduh i vodu na planeti. Ali na dubljem nivou, ne možete sebi da dopustite ni da živite sa zagađenim umom, jer svaka misao ostavlja utisak na celokupno polje inteligencije. Živeti u balansu i čistoći je najviše dobro za vas i za zemlju.
10. Život je kreativan poduhvat. Postoji mnogo nivoa kreacije i samim tim mnogo nivoa za moguće vladanje. Biti apsolutno živ, ne suditi i prihvatati sebe je vrhovni cilj, ali veoma je bitno delovati iz koncepta celine. Pošto društvu nedostaje vizija kraja puta, eminentni psihijatar erik erikson se jada: „naša civilizacija u suštini ne podržava koncept celokupnog života.“ nova paradigma daruje nam takve koncepte, ujedinjavajući telo, um i duh. Godine koje slede trebalo bi da budu vreme u kom će život postati celina. Krug se zatvara i svrha života se ispunjava. U ovom cilju, aktivno vladanje nije samo način da se doživi ekstremna starost – to je put do slobode.