Na prvi pogled branje lekovitog bilja izgleda kao veoma jednostavan posao ali nije. Svaki sakupljač koji želi brati bilje mora dobro proučiti biljke jer ima dosta sličnih vrsta i mora biti veoma oprezan kako u zabuni ne bi brao otrovne biljke. Takođe mora znati u koje se godišnje doba bere biljka i koji njen deo sme ubrati: koren, list, plod ili cvet.
Biljke se nesmeju brati po mokrom vremenu ili rosi jer prilikom sušenja potamne i postanu neupotrebljive zbog buđi.
Bilje se bere na suvom, toplom i lepom vremenu i to posle rose. Nakon sušenja biljka mora zadržati svoj prirodan izgled i boju. Nesmete je sušiti na zemlji. Cvet i list pa čak i koren nabolje se suše u hladu. Najbolje je biljku sušiti na tavanu. Tamo ima najviše vazduha i promaje, a do biljke ne može doći ni prašina ni dim. Na suncu sušimo samo neke biljke: čičak, list podbela i sl. i razne vrste korena. Bilje se mora dugo sušiti, sve dok ne počne da se lomi pod prstima.
Zrno (plod) bere se tek kad je potpuno zrelo. Međutim neki se plodovi beru i poluzeleni.
Pupoljci se beru dok se još nisu potpuno razvili.
Suvo bilje se stavlja polivinilske kesice i okači se na suvo mesto.
Dejstvo ubranih biljaka traje oko 12 do 18 meseci, nakon tog roka gube svoju lekovitost. Tada ih valja zameniti svežim.
Bilje koje priliko sušenja izgube svoju prirodnu
boju i svoj specifični miris – ne vrede i treba ih baciti.
Ako niste sigurni u vaše znanje o bilju, bolje ga kupite u zdravoj hrani, apoteci ili se konsultujte sa stručnjakom za bilje.