Još u drevnim kulturama ljudi su poznavali lekovita i energetska svojstva dragog i poludragog kamenja. Nisu se samo ukrašavali i kitili njima, kako to na prvi pogled može da izgleda, nego su se kristalima ciljano lečili, koristili ih kao preventivu i zaštitu od loših uticaja. Nosili su drago i poludrago kamenje na sebi kao brezletne, ogrlice, prstenje, priveske ili sa sobom u džepu u specijalno šivenim kožnim kesicama. Kristale su polagali na telo iznad organa koje žele da iscele, a u svoje odaje gde borave veći deo dana postavljali su razne oblike velikih nakupina kristala kao što su geode, klasteri, kugle od ametista, gorskog kristala, citrina, dimljenog kvarca, turmalina i mnoge druge.
Kristaloterapija je poznata ljudima više od pet hiljada godina. Najstariji zapisi potiču iz Kine i Indije. Tradicionalna medicina u tim zemljama i danas koristi kristale. Do današnjeg dana se u samoisceljivanju kristalima nije ništa značajno promenilo. Uslov za uspešnu kristaloterapiju je postizanje dubokog meditativnog stanja.
U pripremi starih lekova i masti, koristio se prah dobijen mrvljenjem kamena. Eliksiri, tinkture, i neke homeopatske pilule spravljaju se od kristala (biser, žad, lapis….) Ukoliko želite da poludrago kamenje nabavite za ovu svrhu, ono što treba da znate je da njihova boja isceljuje.
